Amanita FAQ i Trip Reports

samo i jedino Amanita Muscaria...i to zlatna

[psihonaut19]

SOMA-DIVINE MUSHROOM OF IMORTALITY.Tko nije obavezno proèitajte.

[doors_of_perception]

Netko probo muharu?

Amanita raste na Kopaoniku, Zlatiboru, Shar Planini, Ima je takodje po celoj Bosni i na Velebitu. Naravno i na Triglavu. Pronaci knjigu: Sveta Gljiva - Andrija Puhariæ

Tu sve lepo pise.

[doors_of_perception]

Ma muhara je za mnoge narode priznata droga kao put spoznaje i prosvjetljenja. Najpoznatija je zasigurno na Sibiru, osim drugih dijelova kugle zemaljske.
Pitam samo dal si ju probo? Hehe...sad kad sam bio sa starim u gljivama prije nekih mjesec dana tolko ih je bilo (doslovno na stotine, tisuæe!!!) da sam ih samo gledo i u sebi mislio: "pa *****u majku:) baš bih te volio probat!!!"

da jesam
i ono sto me s njom obradovalo je milion flash back-ova ravno 11 godina...


nadji knjigu. u njoj pise kako je sve mozes probati a bezopasno.

[doors_of_perception]

flash backovi... U kojem obliku?

dan danas ne mogu da razdvojim jesam li ja to tada Budan Sanjao ili sam savrseno jasno budan video, tacnu udaljenost planeta Suncevog sistema od zemlje.

[doors_of_perception]

Zvuèi kao: uzet æu knjigu:)

Sjeæam se svoje najbolje vizualne halucinacije na vutri.... kozmièko jaje oblika kocke (naravno unutrašnjost je bila bitna)... Prièat æu jednom prilikom...

[psihonaut19]

e zanimljivo da ja nikad nisam imao vizualnih halucinacija kad sam pušio travu.imao sam samo one UŽASNE slušne koje me prestrave i na travi i na nekoj jaèoj drogi.jedina stvar koja me na tripu može doslovno izludit su slušne halucinacije.a ja nažalost nikad nisam imao flash-backova od amanite a i od nijedne gljive do sada :((

[doors_of_perception]

Ni ja...al eto... thc ipak preslab za takvo što. Al zvuène su meni gušt, pogotovo kad nabaciš solo gitaru u glavi a la Jimi Hendrix:)
A što se tièe Amanite, nadam se da ih još ima u šumi da ih naberem jedno kg za cijelu zimu:)

ako si u Opatiji, sumnjam da ih tu negdje ima...mada ne znam. U tvom kraju sam bio jako davno. Ima ih svuda po Sloveniji, ima ih oko Krke ( oko slapova )...Jednom sam ih video u Zagorju kad sam išao u posjetu drugu Titu:)
Mada otkada mi je poznata Canabiana i njoj sliène prijateljice, ne idem Titu u posjetu nego on dolazi k meni:)

jednu stvar æu reæi za Amanitu Muscariu

nikad ne uzimate jednu peèurku...NIKAD!
morate naæi bar sedam komada da budete sigurni da se neæete otrovati a ista opcija kasnije posle prvog uzimanja stoji za tri komada. Po moguæstvu nabrano bez èupanja, nego seèenjem drvenim nožem. Ono što je važno, jeste da ako uzmete samo Jednu, umreæete.
Morate naæi nekoliko, ostaviti da ostoje u mraku, tri dana, a potom da ih sažvaæete parèe po parèe od svakog komada. Ja sam iz dotiène knjige probao po njihovim receptima, sa vinom, sa siræem ( koje inaèe obožavam i ovako ), sa belim vinom, sa salatom...ali to je bilo kasnije, mnogo kasnije...
Nemojte ih gutati pre nego se potpuno se pretvore u kašu u ustima, i sa dodacima ( vino siræe šta veæ samo kiselo ) ne smete mnogo teènosti...vrlo vrlo malo...

prvih sat vremena si u tripu da je to jedna gadna biljka, i nisi trebao da je uzmeš. zatim drugi sat si u tripu da ti se udvaja prostor, da extra brzo kapiraš da definitivno nešto nije kako si navikao. suva su ti usta a ne smeš ništa da piješ inaèe si ga najebo ko žuti! Potom tu izmedju 2 i 3 sata, poèinje mala vožnja...meni se dogodilo da vidim sebe na nekoliko mesta u dvorištu gde sam se nalazio...iz jednog starog iskustva ( od jednog èovjeka, koji me nauèio nekim lovaèkim stvarima ) ne uzimam ovakve stvari nikad prvi put s nekim. tako je bilo i sa amanitom. uzeo sam je sam na sopstvenu odgovornost, ali to ne bih preporuèio nikome. ( iz drugog iskustva strogo sa amanitom, znam da vam valja da je neko s vama, ali neko ko se ne frka brzo )

oko treæeg sata ladno sam video bez zezanja ceo Sunèev sistem ( ali i neke planete i sisteme kojih ni zvanièno ni pretpostavljeno nema oko nas ). Ako moja kuæa zahvata 1 ar, pa 4 metara u visinu, zamisli onda da je Jupiter na severozapadu, kako sam ga spazio bio jedno 20 puta veæi od kuæe. Bio je svetlo plav, sa po nekom oranž nijansom i nijansama plave. Nebo je bilo svetlo plavo, ali prostorno...imao sam duboko jak oseæaj da je Nebo šuplje i da ga nikako ne možemo videti kao sliku kako ga inaèe vidimo. Potom je celu okolinu preletelo na stotine NLO-a, iako sam uveren da oni ne postoje. Potom sam imao definisano jak doživljaj da prisustvujem otvaranju sebe. Ja stojim u sred bašte u paradajezu, a nekoliko mene šeta okolo i dovršava stvari...Svi su razlièito obuèeni. ( sve se dešava 11.09. 1989.,)

ali sad ono što ne znam kako da dokažem - ja sam neprestano svestan, sasvim sam ozbiljan osim što je tona boja oko mene...iz zemlje izlaze fluidi, nalik teènostima koje klijaju kao biljke, ništa nije prebrzo sem što ima najednom ekstra skokova i flasheva... tu se negde pojavio moj pokojni brat, zatekao me u tom stanju i kada se on pojavio ja sam sa još petoricom mene pokušavao da iskopam temelj kuæe, da izvaidm nešto što sam video/osjetio da je u temelju i da mi smeta...

a onda , BAP


dva sata sam bio u najgoroj vrsti totalne megahtoniène depresije sa izraženim oseæajem koji nikako da stane... da mi nema povratka...da sam toliko sam da jedino što može da mi se desi jeste da sve zaboravim, što je nalik smrti...to je trajalo ravno dva sata, a onda sam odjednom iz èista mira, odvalio muziku ( nikad tako glasno nisam ni smeo ni radio ), pa sam u neko doba ( ponelo me do jaja ) prikaèio Hammond orgulje uza sva pojaèala, popeo sve to na ploèu od kuæe i svirao nekoliko sati...deo snimka imam još uvek...kad dovršim jedan projekat za net, staviæu tu stvar u mom remixu i ostalim podešavanjima, na download, pa skapirajte jezikom muzike... Reèi ne mogu da dotaknu muziku tamo gde je ona neobjašnjiva, a note ne mogu da se porede sa slovima.


kad je down stigao, to je bilo posle par dana...u policiji gde su me priveli nekih osam sati posle one muzike ( bar sam oèistio atmosferu od narodnjaka ) su konstatovali da sam imao trovanje peèurkama i da sam samim tim Clean i nisam lud...( kako sam se smejao ...to ne mogu da vam objasnim ).

roditelji su me od tada definitivno strplai u ludnicu u svojim glavama.

ali meni najbolji deo je posle par dana, kada sam otišao na plažu...ljudi, tada sam napisao jednu od svojih najboljih pjesama...sjeæam se još uvjek mojim misli/ razmišljanja na temu kako trenutak ustanoviti veènošæu i nije tako teško...Fleševi su se vraæali još osam do deset meseci...a poslednji put je flesh tresnuo 2.06.1994 oko 23 h...

tada sam video duha Peèurke koji se sam javio niotkuda i otprilike kazao...da smo sada završili Uèestvovanja, i da premda nisam odabrao da budem Jedan, mogu da se smatram zaštiæenim od strane "nevidljivih" sila ili èuvara ili u tom stilu...nije to ni telepatija ni trip ni misli ni ovo ni ono...to je baš to.

meni Bog nije potreban da bih verovao.

niti mi je ikada bio potreban da bih verovao.

rodjen sam sa posebnom namerom koja je u opštim društvenim uredjenjima i shvatanjima, apsurdno paradoksalna kako god je definisali. isuviše sam poseban da bih bio proseèan a opet preterano sam svesno sredjivao sebe tako da i ovo što sam kazao niko ( sem namerno ) ne shvati kao aroganciju. izdržao sam najneverovatnija iskušenja koja mogu da te snadju ali mi to nije smetalo da pozavršavam fakultete i istovremeno odradim par projekata, par koncerata...par dešavanja, par sajtova, i sl.


Vera kao jedina Moæ, prestaje da se Nadima i prelazi u Nadimak.
Nekako ( to je ona " tajna " :) ) te obuzme nepropustivi oseæaj definisanih konspiracija izmedju svih nivoa jedne Celovitosti...

od atoma do molekula, do kristalne rešetke do ... æelije do tkiva do organa do organizma... u sobi koja je u kuæi koja je u gradu koji je u državi koja je na kontinentu
koji je na planeti koja je u sunèevom sistemu koji je u sazveždju koji je u Univerzumu...Negde na ovom potezu, definišeš se kako smatraš da je pravilno, sa pouzdanom zaledjinom od konstantne uverenosti da JE SVEJEDNO kako god ti želeo to videti, reæi, predstaviti... Nije u pitanju kako si TI rekao iako je to najvažnije, ali samo Tebi. Nije to u pitanju...pitanje je uvek smešno...odgovora ima na hiljade... nisu ni pitanja ni odgovori...veæ konstatacija prisutnosti koja opovrgava svaku logiku, jer svaki sledeæi segment trenutka, stariji si u svojoj auri od seæanja, i nastojanjem da promeniš Promenu koja te veæ menja, je jedan sasvim izlišan postupak. Onda dolazimo do Prave reèi za Pravi Postupak u Pravom Trenutku - Odustani.

U Zenu se taj pojam naziva Satori, i prevodi kao , " Budi Da-Jesi-Uvek Spreman".

U hinduizmu i budizmu ga stavljaju posle nirvane a pre Samadhi-a.

ja sam dobar deo svog života posvetio tim jebenim fakultetima, da bih shvatio da ih prezirem i da sam u osnovi tražio savršenog sagovornika. Možeš misliti kako sam bio tužan kad sam shvatio da su mnogi veæ mrtvi, a da sam neke zatekao na postelji. Izvan svih determinanti, postoji jasnim jezikom iskazivo stanje, koje ne možeš poreæi. Ako mu se opireš, pobediæe te. Uvek je Ta Istina, jaèa od svake tvoje pretpostavke da je možeš prevaziæi, ovladati ili biti njen veèni saveznik. stoga nisam od ljudi koji imaju pojam da je Gubiti vreme, moguæe, sem kad si previše fin ili nedovoljno posveæen sopstvenom odabiru, putanji, naèinu...pa dopustiš da te smaraju... Nema vredjanja...ako nekoga smara, ubuduæe neka ne sluša, neka ne bude tu gde sam, ili, neæu ja biti, znam to danas definitivno. Odmah prepoznam èoveka. Ne treba mi više od dve sekunde da znam s kim sam u društvu.

prezirem pojmove , kao što su Magija, Nauka, Religija, ili one ...bavim se poezijom, pišem za sebe, ili ono Objaviæu nešto jednog dana i slièno...

a opet twrdim i to je paradoks društvene organizacije kao takve, da smo neprestano, vascjeli dan, u magijskom obredu koji nikako da stane...to što ga mi nekako i spreèavamo da on to bude i dalje, to je druga stvar. i tvrdim da je sve Nauèno dokazivo i da ne može biti poreknuto, kao što je dokaz privremena adresa... Bavljenje Bogom smatram psihološkim podsticajem koji mora da rezultira poimanjem sebe, jer da ga Nema, nikad se èovek ne bi bavio samim sobom. Ali ne valja "zamjeniti postavke " i definisati Èoveka spram Boga ili Boga spram èoveèanstva. Na toj liniji postoji ova kvazi religija, ovaj kvazi prosvetiteljski civilizacioni korpus, a mi se onda pretvorimo u alapaèe i ko kurveštije najstrašnije, Baljezgamo o sitnicama koje život znaèe onima koji su kavge zapoèeli...


I onda kroz te Canabiane Amanitae i slièno, dospevaš do prve hrabrosti...izvršio si jedno "obredno" samoubistvo...Žrtvovao si svoje sumnje, rasporio svoj um i prerezao grkljan Svetoj Uzvišenoj Nedoglednoj, Apstrakciji! Zar ima veæeg somnabulizma od sopstvene Optereæenosti Sopstvenom SWESTI!? Nema, ali dobro je da nam osiguraèi ne iskaèu brzinom kojom zakljuèujemo Nepogrešivost. Dobro je da nas je Bog sazdao kroz mnoge promene ( koje se nastavljaju ) takvima da imamo Odloženu Reakciju...To bih nazvao "nagradom" Poštovanja Izbora Slobodne Volje. Kao kada bi ovaj moj MacIntosh u jednom trenutku postao XP ili Vista, a da to ne izazove nikakvu reakciju ni kod koga nikad i nigde.


stoga da završim stihom iz te jedne od najboljih pjesama što sam je tada napisao....



"Ljubaw, dok me u krevetu vode, je moje ime".



Doors, inspirišeš me na te nevidljive naèine...Jedini si iz tog dijela svijeta kojeg svi znamo kao Hrvatska s kojim ja komuniciram, bar sebi i za sad, savršeno normalno.
Meni æe to znaèiti da u tebi ima negdje nekog Illirasa, kojem i sam pripadam, od davnina.


Moje poštovanje


Arxeptar Ilgurion
arxitekta Kosmièke Jugoslavije

moj avatar predstavlja Ser Artur Clarka, poznatog pisca, nauènika i publicistu. "ozoglašeni" lik u fimu Contact, predstavlja njega. uskoro æe umreti, možda i za par dana, mada je on svoj organizam zaveštao nauci da s njim radi što god je pronadjeno, ne zato jer ga je strah smrti ili nešto takvo, nego što je uzao na sebe moguænost da proba nešto stvarno neverovatno...da održava stanje umiranja što je moguæe duže...užasno velikom snagom Volje.

ova slika je od letos iz web cam razgovora koji smo tada vodili.

[doors_of_perception]

Ne, u Op ih nema, osim ako bih naletio jer je grad nasreæu pun šuma... Al ako želim bit 100% siguran da moj put neæe biti uzaludan moro bih iæ do Gorskog Kotra...tamo ih ima na mnogo.

Što se tièe njenog uzimanja vidim da je opasna i da su njeno korištenje i upotreba usko povezani sa znanjem, kojeg ja usko vezano uz podruèje Amanita nemam. Knjige naravno nema, kao ni mnogih stvari koje su bez ikakvih dvojbi, dilema i osjeæaja krivice ne date na uslugu usluge usluživanja i potencijalnosti koja se eto...hijerarhijski vrednuje ne objektivno i po stupnju potrebe i koristi, veæ nažalost prema vlastitom koristoljublju i funkciji materijalne sebiènosti. No eto, tako stvari nažalost stoje èime jasno i potpuno svjesno možemo iskoristit našu datu prednost i preduhitrit našu vlastitu prirodu.
Svijet u kojem postojimo i iz kojeg nikada nismo ni izašli, za mnoge postoji ili dobiva tek na znaèenju danas, kad se stvaraju odreðena globalna stereotipska razmišljanja pomoæu kojih se svrstavamo u odreðene organizacije, subkulture, istomišljenike ili ne istomišljenike. Èovjeku je potreban èovjek da bi postao èovjekom i iskoristio svoj potencijal bilo u pozitivnom ili negativnom smislu. Pri tom su bitne sa stajališta antropološkog pesimizma 2 pretpostavke o ljudskoj prirodi: jedna je vezana uz narav onih kojima se vlada a druga je vezana uz narav onih koji vladaju ili teže ka tome èime uz datu priodu, dobivaju novu, steèenu i zadatu, koja se uèenjem i navikom usaðuje i u kojoj upravo i dolazi do savršenog razvoja i manifestacije èovjekove prirode.
Pokušaji opovrgavanja bivaju opovrgnuti prjelazom s teorije na praksu.
Rijeèi poput: obeæanje, mržnja, iskrenost/neiskrenost, laž/istina su èisti produkti onoga što zapravo jesmo. Npr. rijeè obeæanje je èisto nametanje osjeæaja krivice kako bi se nešto uèinilo što u utopijskom aspektu gledišta predstavlja nešto normalno, opæe prihvatljivo i ne vrijedno spomena. Naravno, u utopijskom...

San Pedro de Peyote, tebi se zahvaljujem zbog tvoje potrebe da dijeliš, zbog tvoje želje koju ja prepoznajem kao svojom i tvoje ne negacije potencijalnost. Jer Znanje je ono što nam daje moguænost...da biramo moguænost.

P.S. Zamolio bih te da napišeš kako se koristi Amanita u najbitnijim crtama kojima smatraš bitnim za njeno sigurno uzimanje i iskorištavanje njenih moguænosti kako nažalost do knjige ne mogu...

ŽIVOT JE PUTOVANJE, NE DESTINACIJA...

S uvažavanjem i naklonošæu
Stojkoviæ Aleksandar

[psihonaut19]

huxley (doors heheh) svciðaš mi se.sviða mi se kako razmišljaš.vidi se da ti droga nije samo za zabavu.a izgleda da si jeeebeno zabrijao na ovim amanitama hehehe.ali gorka istina je da amanita vrlo èesto pere na neki bed a kad te bed uhvati onda poèinje jeeebena mora.gljiva je zakon ali previše loših stvari s njom.najbolje se držati psilocibina i to je to.a šta se tièe pripreme ja sam je konzumirao iskljuèivo u prahu.

[doors_of_perception]

Hvala:) Da, prioritet kod droge je spoznaja i mentalne i psihièke moguænosti koje se mogu razvijat na karakternoj razini, dok je zabava sekundarna...iako naravno bez nje nedaj Bože:)
Hehe...muhare...ma da probam... jer bio èuo za njena
svojstva veæ prije god dana a sad kad je tema opet spomenuta, vatra je zaživjela ::balonja Hehe...

[kurt_cobain]

kad ona raste i gde?

[doors_of_perception]

šta nikad nisi vidio muharu u šumi?

[kurt_cobain]

znaci po sumama raste... :) a, kada rasta (jel je ima sada)? ovde blizu mene ima milion neki sumica i suma, pa rek'o da odem da naberem nekoliko...ako ih nadjem. sa njom ne mogu da pogresim, zar ne?

[psihonaut19]

Trebao bi biti majstor da je promašiš.crvena s bijelim toèkicama :)).ali ja sam od nje odustao vrlo brzo jer sam imao previše nagativnih sranja s njom.ali u šumi blizu mene ima ih na milijone.frendica mi živi u gorskom kotaru pa baš bi mogao skoknut po jednu-dve za stara vremena :)) hehee