[zivot_i_napushenije]

lichno mislim da ovo nije mesto da se opisuju vutra tripovi, ali kad sam sve ovo prochitao ponelo me, a kako nisam probao nishta drugo u zivotu sem vute [niti cu], ne preostaje mi nishta drugo nego da podelim svoj trip sa vama dobrim ljudima. ko je chitao kastanedu shvatice to josh bolje.

mesto: obala reke [timok]
vreme: oko 17h, leto
kvantitet: dva dzointa 100s
kvalitet: xtra :vempajR:

svarim ja te dve stotke jednu za drugom i zagledam se u suprotnu obalu, neposredno iznad vode...i gledam ja to tako, potpuno praznog uma [Q] i lagano, same od sebe ochi krenu da mi se ukrshtaju, i kako se sve vishe ukrshtaju suprotna obala se sve vishe pomera u desno a voda stoji.. toliko mi se pomerila da sam mogao da bez problema i sa savrshenom lucidnoshcu vidim stvari koje su do pre pola sata bile nekih 20-25 metra nizvodno, sa druge strane reke. a onda su me zabolele ochi pa sam ih zatvorio i tu sam se zajebo... odjednom mi je pukla predstava pred ochima i to kao svemir a planete su ljudske ochi ali to se nekako vidi samo iz odredjenog ugla,a opet iz drugog ugla se vidi kao chovek koji je okruzen ogledalima sa rashirenim rukama i nogama, i sve to ide u besonachnost, ljudi koji se dodirju dlanovima i tabanima...sve geometrijski precizno... prodje sve to, ja se "povratim" nekako i jedva odem kuci..eto.

nekako sam se drugachije osecao danima posle toga. drugachije kao bolje.