[Gaucho]

ali pitam ga ja šta je bio, neki patuljak ili šta, kaže on neee, nego on je bio pločice i zid i plafon, kretao se među zidovima kroz kuće koje samo zna iz viđenja i onda presjek svih ploha, tj zidova je izlgedao kao broj 6 i onda mu je nastavio trip da mora dostavi teki zid na broj 6, kao da mu je to jedini cilj života, i kad to napravi više nezna šta bi, ali nikuda da nađe broj šest, i kaže da šeta kroz zidove i smješka se i traži 6, a bio je i njegov trip isto, mislim s običnim liščem drugi put ili 5x drugi put, ipak mislim lišče, neku melodiju je uhvatio s tv-a, i razvali se po podu i samo tu melodiju pjevuži, ali kao da je debilan, mi nismo se mogli suzdržat, jedan je izašao vani nije više mogo od smijeha, ja sam majicu izgrizao od smijeha, on nas ništa nije čuo samo njegovu melodiju i kako mu je super, a kaže on da sam ja u tripu smijao se histerično, valjao se, okretao, dizao, a ja se ničega ne sječam, samo znam da se kortljam za tom nekom curom, ili neko biće s haljinom, i to po nekim uskim putovima po brežuljku, kao ono iz grimovih bajki uvod, ono kad ona djevojčica pići, tako je izgledalo, ali ja ne želim s njom, čak se sječam da sem psovao da odjebe, ali samo sam se za njom kotrljao