Evo vako ljudi moji:
osobno jako volin don Huana. Da mi je jedan taki didica ode u susjedstvu...mmm, divno bi bilo. Ali nije. Znači, jedino mi ostaje da sam i uz pomoć "pravih" ljudi istražujen.
Castanedine knjige su bile prve knjige koje su mi napokon objasnile šta san ja to sve vidija i doživija na svojim prvim tripovima. Meni su bile Otkrivenje jer iz rečenice u rečenicu vračala su mi se sječanja, slike...sve se pokrenilo. A onda san otkrija (tad još interneta nije bilo, a ko ga je ima bija je jebeni lovaš) da netreba ič u Mexiko tražit nekakvog "gurua"; "guru" se pojavi sam, kad ga učenik treba. Otvorila su mi se vrata (o hvala ti, hvala Gospode kreacije) da se počnem kretat u okultnim i ezoterijskim krugovima. Proučavajuči Zapadnu tradiciju Magike (a i Istočnu, al samo sam je ovlaš dodirnija (jer ono čime se don Huan bavi, zapravo je Magika) naiša san na dosta "potvrda" don Huanovske vizije svijeta.
Recimo, u Zapadnoj tradiciji postoji sustav koji se zove Enohijanska magika. Sustav omogučava komunikaciju sa različitim inteligencijama/entitetima/elementalima. Kompletan sustav je baziran na hijerarhiji (ma vidi čuda!) piramide, zna se točno koja je inteligencija kome odgovorna. Ima san samo 2 puta priliku prisustvovat ovakvim radovima, bez uticaja iti kapljice alkohola...i vizije su bile stvarne, odgovori točni a afterefekti su trajali i nekoliko dana.
E sad, zašto san ovo spomenija. Moja prijateljica i njen, tadašnji, dečko jako su zagazili po Enohijani. Odradili su gomile radova. Njeni reporti o vizijama su me najviše šokirali:
jedan entitet im je pokazivao "svoj 'životni prostor', nemogu vidjeti, ali sve je isprožimano nitima, ustvari bolje bi bilo rečeno, holografskim mrežama. Rekao mi je da je cijeli Univerzum isprepleten tako...sve do Ambisa. A onda mi je skrenio pažnju na "donje" slojeve. Mreže donjih slojeva bile su sve kruće i kruće. Neznam kako bjasnit da je kruto nešto šta je eterično, ali čini mi se daje bilo nekako tvrdo.
I sve te mreže su se "preklapale". Ona najdonja čvrsto je stezala mrežu poviše/okolo/unutra, i tako prema gore, sve do ..... mreže. Ova mreža je bila drukčija...nije bila vezana za za ove donje, tj, nije ovisila o njoima toliko. Bila je ko neka daleka bogata tetka ovima doli, koja o njima ne ovisi ali iz nekog razloga opet ostaje vezana uz njih. Pitala sam, zašto je vezana, da je ovo moja... Samo se nasmija.
Ispala sam iz vizije sa užasnom glavoboljom. Nisan se mogla micat, bila mi je muka. J. se tresao od energetizacije. Jedva je zatvorija krug."
A cura nikad nije pročitala Castanedu. Ona me 1. upoznala s ljudima koji su proučavali kastanedu al njoj je bija antipatičan. Jbga, furala se na Gotiku
A ja sam prelenj, jer jedna šaka gljiva (suhih) je dovoljan "udar" na skupnu točku (čakre i kundalini energija?) da je ne samo pomakne, već i da je lakše s njom baratat.
Takođe i vježbe buđenja Kundalini. Uuuuuu, te san radove izbjegava...ajme to stvarno počneš vidit konekcije između sebe i svega oko sebe. Al doslovno "vidit", jer ono viđenje zbuni ljude, pa svi očekuju da moraju "vidit". A, ne, ne...Ko je doživija sinesteziju od nekog psihodelika, znače o čemu pričam. 1 jedini put san to radija, sam u brdu poviše grada. Zamislite koji pacjent: u ponoća krenit ubrdo, nanoge, koje je sat hoda od grada. Tamo se "sritualizirat". Prvo šta san osjetija je bilo ko da san se neklin kabelon ušteka direktno u Zemlju. Bilo je mirno, sigurno. Nisan vidio, ali san bija više nego svjestan kretanja sile/energije/fluxa koji je bija direktno uštekan u moje međunožje
Tako san sta neko vrime, nezna koliko al mislim da je to ono šta se zove "zaustavljanje unutrašnjeg dijaloga"...raznilo me...odjurija san iz prirode pun sebe, ma Casanova novog doba, jebač na n-tu. Lud ko kupus i napaljen ko jarac. Prepješačija san do diska (pješačija!!!) koje je nekih 3-4 km odatle. Ni trunke umora. Ima san osječaj da san pun moči. I izgleda da san bija. Prvo šta san "namjerija" kad san uša bilo je mljacnit jedan ex. Čemu i zašto, nepitajte jer ni ja neznan, a onda da si nađem partnericu. Ex se stvorija sam. Nije me se dojmilo jer san ZNA da će doć i ZNA san da san ga izmanipulira. Dalje, došla je i cura, i to san zna. Jebote, umislija san si (a možda i nisan?!) da san ko Pan. Pan-pangenetor...
I onda se sve pretvorilo u "mračnu noč duše". Odjednom, kad je sunce samo malo povirilo...jao si ga meni...obreja san se u stvarnosti, sa jakom mučninom i depresijom koja uglavnom dođe POSLIJE exa koja je trajala skoro 48 sati i sa curom koja me u idućih misec dana satrala. Nakon par godina kad san je ponovo vidija, imala je (a nažalost još uvik i ima) shizofreniju i odma me uvatila pilat o pentagramima, križima itd. Kuš name, ajme meni.
Rezime: nisan napravija ništa, još san i zasra svojim neozbiljnim pristupom. Ništa dobro i pozitivno nije se manifestiralo u ovu relnost. Jedino šta mi je ostalo iskustvo. Iskustvo da se sa "energijama" nevalja zajebavat. To su ozbiljne stvari;nisu baš da se od njih umire, al se lako može privremeno preselit na psihijatriju. Dobro ni to baš nije slučaj česti, al nije ni kod psihodelika, pa je ipak moguče, jel tako?
Quote:
|
prvo, po Don Huanovom uchenju, mora postojati vodich svom ucheniku na putu ka znanju,shto i jeste jedini cilj tog uchenja
|
Mora. Netko mora "inicirat" čovika/ženu. Veliki preokreti se nedogađaju sami od sebe, bar kod ljudi. A i kad se dogode, opet nisu sami od sebe. Slučajnost nepostoji.
Ali šta se vodića tiče, pa ima knjiga, bar danas, na bacanje. Ima ih toliko da dok prostudiraš sve ima da posidiš. Po mome mišljenju, treba im tražit dodirne tačke i onda tek pronač sustav koji radi za svakoga osobno.
Sistemi su različiti, priče o moči su drukčije ispričan, na različitim krajevima svijeta. Al u biti sve se svodi na isto, a jedini "vodič" koji ikome treba (bar za start) je ZDRAV RAZUM. Da nepoludiš dok radiš s ludostima (hehehe, kontrolirano ludilo, kako volim tu izjavu)
Eto, to su moje, i iskustvo moje prije. Iskustvo običnih ljudi, ni počemu (vidno) posebnih.