PC na kukuruzu, kejsan zemljom
Ovdje vam je isti ovaj text samo malo editiran i sa slikama
http://www.mediafire.com/?hh6jtzwb29z
E znači...postupak je sljedeči.
Šta se tiče
printa to je Red lipo opisala u gajdu..
Prebacivanje printa u špricu
Uzmem destiliranu vodu, ulijem je u tečicu, zagrijen do točke vrelišta i
tako vrilu vodu uvučen u špricu, pustin da odstoji 30ak sekundi i izbacim i
to ponovim 3-4 puta da bi je sterilizira. Zadnji put kad je napunim vrile
destilirane vode zatvorim je i zaboravim na nju idučih 24+ sata. Kad se
potpuno ohladi uzmem špricu, print, alkohol, vatu (pamuk), masku za lice
(ona radna, kad nešto brusite ili radite u prašini), gumicu za kosu, nož i
žlicu. Proces obavljan usrid noči u zahodu, kad se nekoristi da zrak bude
šta mirniji sa šta manje sranja (nečistoča, prašine i šta ti ja znan čega) u
sebi (a i svi spavaju). Površinu na kojoj radim pobrišem alkoholom, svežen
kosu, stavin masku i dobro operem ruke (do laktova, perem ih po 3-4 minute).
Uzmem žlicu i nož i steriliziram ih alkoholom (tu i tamo i upaljačem, al
rjetko). Uzmem spore, otvorim ih i nožem odvojim od podloge i istresem u
žlicu. Tada uzimam prethodno pripremljenu špricu i iz nje nakapam par kapi
(zavisi koliko ima spora) u žlicu po sporama, vrhom igle to sve malo
zamješam i povučem natrag u špricu. Postupak ponovim par puta dok ne pokupim
sve spore iz žlice. Kod ovoga važna je brzina, a nije loše i pazit da što
manje uznemirite atmosferu (zrak) u prostoriji u kojoj radite (bez naglih
pokreta, dizanja predmeta, mahanja nad radnom površinom itd.).
Pripremanje substrata za kolonizaciju
Treba imat sljedeče potrepštine: staklene tegle (ajvar, senf i slično),
jednu malu brokvicu (čavao, ekser ili kako ko več to zove), aluminijsku
foliju, gumice, kukuruz (za kokice), vodu (može destiliranu), vagu (po
mogučnosti digitalnu), ekspres lonac i neki podložak (npr. izbušenu
aluminijsku ploču, može i stara kuhinjska krpa ako nema ničeg drugog).
Uzmete tegle (one male od oko 3,5-4 deca zato jer njih stane 4 u ekspres
lonac) i brokvom na sredini poklopca probijte malu rupu (1-2 milimetra
promjera).
Zatim ih napunite kukuruzom i vodom, kukuruza 100g vode 50g (može i nešto
više) (zato je poželjno imat preciznu vagu). Zatvorite poklopac, preko njega
stavite aluminijsku foliju koju obuhvatite gumicom oko grla tegle.
Na dno lonca stavite podložak da tegle nebi stajale direktno na metalnom dnu
lonca (da dno substrata nebi zagorilo i da nebi došlo do pucanja/naciknuča
tegli). U lonac ulijete nešto vode (recimo 4 deca), zatvorimo ga i stavimo
na jaku vatru dok voda unutar njega ne uzavri (kad se lonac počme glasat i
pištat). Tada smanjite vatru i gledate na sat uru vrimena. Nakon ure vrimena
lonac se miče sa vatre i nakon jedno 45 min hlađenja ga otvaramo. Instantno
promučkamo još vruče tegle i ostavimo ih negdi da se hlade 24 sata.
Furanje tegli
Potrebno vam je: prethodno pripremljena šprica sa sporama, tegle prethodno
steriliziranog kukuruza, flasteri (hanzaplasti, ono šta stavite na ranu kad
se ozljedite), alkohol, vata, maska za lice i gumica za kosu.
Opet, to radim u zahodu uz sve mjere ka šta san prije opisa..
Uzmem teglu (foliju i gumicu ostavit di jesu, ništa neotvarat) i prstom
napipam onu rupicu koju smo probili na poklopcu. Uzmem špricu i promučkam
je. Iglu i foliju na tegli na mjestu ispod kojeg je rupica steriliziram
alkoholom (rjetko kad iglu i upaljačem pa je ohladim vatom natopljenom u
alkohol). Iglom probadamo foliju i kroz rupicu ulazimo u teglu i ispuštamo
malu količinu spora (1-2 ml, stvarno netriba više, višak čak može i škodit
zato jer možemo poremetit količinu vlage u substratu ako je zasičenost na
gornjoj granici). Odmah nakon šta izvučemo iglu steriliziramo je alkoholom,
a preko rupice zaljepimo flaster. I to je to. Postupak ponovimo na svim
teglama.
Kolonizacija tegli
Ovo je isto kao šta kaže Red u gajdu, pa da se nebi ponavljali...
Priprema materijala za kejsanje
Kupite zemlju za cvječe (bilokoja kupovna zemlja za cviče je uredu).
Zamotate je u aluminijsku foliju (nebi zna navest neku točnu količinu
zemlje, onako po osječaju al u svakom slučaju bolje više nego da posli
fali), i napravite više paketiča (kolko kejsinga planirate), da je jedan
dovoljan za jedan kejsing. Pečete ih u peči na največoj temperaturi oko uru
vrimena i nakon toga ih pustite da se hlade 24+ sata.
Kejsanje
U principu je isto kao u Red-inom gajdu. Ja ne koristim donji sloj (po
shroomery-ju su se vodile rasprave jel to potrebno ili nije, jel to samo još
jedno misto di se kontaminacija može javit, a mi je nevidimo). Prilikom
vlaženja zemlje Ľ stavim sa strane, ostatak zamišamo sa destiliranom vodom
(onako, odoka po osječaju, obično se stavi previše vode pa se ova Ľ zemlje
doda da bi se ispravila pogreška odnosno pretjerana vlažnost).
Kad se na površini kejsinga pojavi dovoljno micelija i vi ga stavite u
terarij, a on nastavi rast umisto da se počme formirat primordia možete ga
stavit u frižider na 12-24 sata (može i u zamrzivač, ja san ga zaledija
površinski par puta i nije se bunija, čak mu je bilo drago..).
Da sad ne pišem i ponavljam jedno te isto, ostatak procesa (izrada printa,
kolonizacija tegli, kejsanje, prepinanje, pinanje, branje, sušenje, i ako
nešto nije jasno) možete pronači u gajdu poštovane kolegice Red. : )
Ideja za kukuruz nije izvorno moja, na shroomery-ju je bija lik koji je
nešto pokusira sa tim pa sam reka idem probat i ispalo je dobro pa sam osta
na tome.
Inače shroomery.org je stranica puna korisnih informacija i na njoj možete
nač skoro sve šta vas zanima, o ovoj očito zanimljivoj temi.
Šta se tiče sterilnosti postoji jedna zanimljiva metoda. Zagrijete peč,
otvorite joj vrata i sve radite iznad njih (iznad ili na vratima zagrijane
peči). Topli zrak koji izlazi iz peči struji prema gore i neda prašini i
ostalim pizdarijama da padnu tamo di nebi tribale, ali isto nezaboravite
sterilizirat sav pribor kojeg koristite..
Zašto kukuruz?
Pa sa rižom, i ostalim žitaricama sam ima problema sa postizanjem optimalne
količine vode, a često bi mi se sve i slipilo pa se nebi dalo mučkat (šta je
vodilo u neuspjehe). Čini mi se da kukuruz bolje tolerira varijacije u
količini vode, i neče se nikad raskuhat da se slipi pa da se neda mučkat.
Brzina kolonizacije je slična, odnosno ista.
Zašto zemlja?
Pa eto nemam pristup vermikulitu, proba sam zemlju i radi. Jedna od zadača
sloja kejsinga je da glumi rezervar vode koju gljive dosta troše (priko 90%
gljive je voda). Vermikulit ima veču upojnost vode po volumenu od zemlje i
sigurno da su rezultati bolji, al u nuždi se dokazano može i zemljom.
I to bi bilo to, osječajte se slobodni postavit pitanje ako šta nije
jasno...
By Artuv