Sluh. Definitivno. Prošle godine sam doživio da sam čuo kretanje ljudi koji nisu bili na vidiku niti se moglo pretpostavit da bi se mogli pojavit od nekuda. O precarošima je bila riječ. Pojavili se iz šume. nas je bilo nekoliko i fino se opustili, kad ja kažem - netko dolazi. Ostali gledaju, nema nikoga, ne čuju ništa. Prošlo 10ak minuta kad eto oca i sina sa pecaroškim štapovima. Nisam čuo o čemu su pričali, ali sam čuo da razgovaraju. Nekih 200 m udaljenosti. Tada sam još osluškivao let muhe, šuštanje lišća... I to mi je bila jedna od boljih stvari na dimu.
|