[Theodor Scott]

e taj neupućeni način gledanja na psihodelike me doslovno ubija u pojam. Dogodilo mi se par puta da su me prijatelji toliko izvrijeđali, možda nisu mislili ništa loše, možda su se samo brinuli da ne poludim ali bilo je tu svakakvih komentara- poludit ćeš, već si pomalo šenuo pameću. Onda je par od njih reklo nešto o tome kako sam se od konzumiranja raznih supstanci promijenio i kako mi je mozak vjerojatno jedna velika kaša nalik na prožvakanu žvakaću gumu. Tada sam shvatio da je šutnja zlato i mislio sam si: kud sam uopće išta spominjao? Nije lijepo znati da te prijatelji promatraju na takav način. Al nisu krivi. Nisu dovoljno upućeni i ja ih za to ne krivim. Uglavnom, ne furam se na hipije, al mi je stvarno žao što nisam rođen šezdesetih u Americi. Ono što sam naučio jest da u ovoj sredini punoj predrasuda nikako ne valja spominjati psihodelike, jer ljudi će vas ili smatrati luđakom ili gledati pomalo čudno i sa strahom u očima. A što me najviše razveselilo od svega jest što me sestra shvaća i čak je izrazila želju da iskusi trip zajedno sa mnom. Eto, dva psihonauta...Psihodelici su jedan strašno osamljen sport, pa ako vas drugi donekle i uspiju shvatiti, nikad neće odobravati to što radite. A toliko je dojmova koje biste im htjeli prenijet, pokušati im opisati taj neopisiv osjećaj. Znam da ekipa s vutra.orga to shaća..Drago mi je što sam jednog hladnog dana dok sam još bio gimnazijalac saznao za vas...znam vas već jako dugo preko postova i ovog foruma...Piiis, gloSS...