Da skratim pricu moj predlog je sledeci : da svaki clan nadje po jos pet novih clanova.Teorijski tada bi imali blizu 4000 clanova.A to je vec impozantna brojka.Ovo nije lako ostvarivo ali je moguce.Naravno nisu svi clanovi aktivni ali kada bi mi koji smo aktivni odradili da uclanimo jos po 5 ljudi (ili koliko ko vec moze) opet bi znacajno popravili brojno stanje.
Pazi ovako, ja sam trebao da radim istrazivanje, legalno i sponzorisano za koje mi je bilo potrebno 500 ljudi koji bi dobijali za dzabaka da duvaju medicinski proverenu i uzgojenu travu. Poshao sam sa idejom da svako dovede ne 5 nego dva choveka. Poshto je svako morao da ostavi detaljne podatke za moju lichnu arhivu (bez da oni i jednog trenutka postanu javni) nisam uspeo da skupim ni 50 ljudi. Sponzori koji su trebali to da isfinansiraju su jednostavno zeleli da vide da se radi o 500 pravih a ne izmishljenih ljudi, a nashi dragi duvachi su se ukakili i kad je doshlo do stani-pani vecina je podvila rep. Nikako da se shvati da je problem u nama. Veruj mi vishe vredi shachica pravih aktivista nego milion cyberaktivista koji cce da daju svoj glas za neshto preko interneta. Greenpeace je pocheo tako shto je 10-ak ljudi sprechilo nuklearnu probu na Amchatki, a sada im donacije ne paddaju ispod 120 miliona dolara godishnje (govorim o delu koji ide u Greenpeace international, shto znachi da je ta svota otpriolike 10-ak puta vecca, kada se saberu nacionalne organizacije) priche u fazonu shta bi bili kad bi bilo mogu da proizvedu i mnogo korisnih ideja, ali brate treba neko i da bude spreman i da zalegne i da prolije i znoj i krv i suze. Problem je shto ostali nee da drze ledja ako se neko i zrtvuje, nego chim nastane neka frka, odmah okrecu ledja i peru ruke.
|