13.juna 2006.
Ušao sam u Sunce
da zahvatim izmedju Zemlje i Praznine
tajanstveno ništavilo
zauvek izgubljeno
beskonačnog beskraja početak
zauvek odbacivan
izmedju prstiju da osećam
zlatastim iskrama
isklesan urlik
bičevanih noći
rasplakan Svetionik.
Nekim zvezdama
nije mesto u Vasioni.
Niti neke oči
čuvaju pogled ka njima.
Izgleda
saswim
saswim
izgleda moram umreti
da bi upražnjeno mesto stajanja moje senke
zauzele nove gromade
neobradjenog ćutanja.
a hoću li sačekati svoj odraz
od osmeha Univerzuma
poklonjen mi kad se rodih?
da uzmem to što mi je na putu?
iako verovatno nikome nije namenjeno
da uzmem i to što niko uzeti nije znao?
saswim
izgleda
moram umreti.
Nekim sam ljudima
poklonio Večnost.
To je bila moja večnost.
Nekim sam licima
podario suze
koje se čuvaju najdalje odavde.
Nekim sam spomenicima
dodao bršljan
da sakrije od šume
donešeni mermer.
Umesto u kadi
plivao sam u Peharu.
Umesto u Vodi
kupao sam se u
Tajnama.
Nikad nisam bio obučen.
Niti sam ikada skidao
svoje odore.
I opet
ostao sam neuočen
da uočim
nevidljivo.
ali izgleda
saswim izgleda
da moram
umreti.
Ako to ne uradim
sam
opet će me izdati
jer umem da znam.
Nekim Zvezdama
imena uopšte ne priliče i zato
uopšte im nije mesto u Vasioni
iako se mnogi diče
da su ih videli na mapi Neba!
Kao da se Nebo može
ucrtati
kao da se može
sagledati
ta postelja
samo za mene
Iz Ništavila
ulivena
u ovaj prostor
izmedju
Zemlje
Praznine
i was?!
|